Dugo očekivan Intelov procesor kodnog imena Nehalem poslednjih nekoliko meseci jedna je od glavnih atrakcija na IT forumima. Svakodnevne diskusije na temu nove Intel procesorske arhitekture dovele su do raznoraznih nagađanja, koja su dodatno podizala već napregnutu tenziju među fanovima pomenutog nam giganta. Međutim, ćutanju došao je kraj i vreme je da pogledamo ispod haube pomenute nam „zveri“ koju smo toliko dugo čekali. Neka Nehalem žurka počne!

Svima je već jasno da je Intel u poslednjih dve godine načinio veliki pomak kada je industrija procesora u pitanju. Njegova pozicija na tržištu, tj. pozicija lidera jasno govori sa koliko kvalitetnim, a pre svega konkurentnim proizvodima Intel raspolaže. Razjarena masa entuzijasta i pored toga što je svesna da Core 2 arhitektura pruža i više nego dosta u vidu performansi, već od prve najave superiornije procesorske arhitekture ne prestaje da se bavi diskusijama koje su znale u nekim situacijama da prevazilaze granice nemogućeg. Ono što je trebalo, tj. ono što je nedostajalo Intel Core 2 procesorima, svakako je integrisan memorijski kontroler koji AMD toliko dugo poseduje, te je i to bio jedan od razloga zašto se sa toliko nestrpljenja čekala ova nova Intel tehnologija. Zatim prisustvo Hyper Threading tehnologije koja je nagoveštavala osam uposlenih taskova posredstvom samo četiri jezgra, dodatno je obećavala, a opet ostavljala je veliki broj nestrpljivih korisnika da svakodnevno listaju raznorazne forume, ne bi li pre isteka famoznog „ćutanja“ procurela neka od informacija, koja bi potvrdila koliko je dobar i da li je Nehalem ono što su svi očekivali.

No dobro da se prisetimo kako se odvijala situacija na tržištu mikroprocesora u poslednjih tri godine. Ako bismo morali da se vratimo u vreme pre tačno tri godine, jasno je da je u tom periodu i pored dobrog poslovanja Intel korporacije, jednostavno AMD imao bolju procesorsku logiku koja se u kroz performanse bolje pokazala od konkurencije. Famozni AMD s939 bazirani procesori sa prvim integrisanim memorijskim kontrolerom uz DDR1 memorijsku logiku, bili su jasan pokazatelj i demonstrator sile u tom trenutku. Intel Pentium 4 u to vreme i pored spuštanja proizvodnog procesa nije odolevao konkurenciji, pa shodno tome moralo se poraditi na strategiji u vidu izbacivanja novog proizvoda. Kako je DDR2 memorijski standard postao svakodnevnica kod novih Intel platformi, tako su se i pojavili prvi procesori kodnog imena Intel Pentium D. Izrađeni u 65nm i sa dobrom overklok marginom pomenuti Intel Pentium D procesori približili su se performansama još uvek aktuelne AMD s939 procesorske logike. Međutim, to nije bilo dovoljno i moralo se poraditi na radikalnim promenama, sa kojim bi se Intel vratio na tron proizvođača najboljih, tj. najbržih mikroprocesora. Pre okvirno dve godine i dva meseca, promene su i počele te od tog trenutka pa do dana današnjeg Intel nije imao konkurenciju u smislu brzine, tj. performansi, te je još uvek lider na tom polju. Šta se tačno dogodilo? Kako smo rekli pre okvirno dve godine i dva meseca Intel je izbacio dugo najavljivanu Core 2 armiju mikroprocesora gde su prvi ugledali svetlost dana oni sa kodnim imenom Conroe. Odmah posle izlaska mikroprocesora sa jezgrom kodnog imena Conroe, svetlost dana ugledali su i "mališani" sa duplo manje keš memorije, kodnog imena Allendale. Prisećanja radi procesori sa Allendale jezgrom poseduju 2 MB L2 keš memorije, i u to vreme zadovoljavali su potrebe tržišta u low end segmentu. Nezadovoljan potpunom dominacijom u „teškoj kategoriji“ Intel je ubrzo posle objavljivanja jeftinijih derivata u Allendale izdanju na tržište izbacio prve procesore sa četiri jezgra kodnog imena Kentsfield. Sa pojavom pomenutih procesora kupci koji su se bavili video obradom ili pak drugim vidovima kompresije, našli su adekvatnu zamenu za pređašnja Dual Core rešenja, i bez obzira na tada previsoku cenu, prilivi Quad Core procesora u našu zemlju jednostavno nisu mogli da zadovolje potražnju tržišta. Međutim, kako je vreme prolazilo AMD je bio primoran da uz sniženje cena pokuša da uzme deo kolača koju mu je Intel u startu sa izbacivanjem Core 2 arhitekture, bukvalno istrgnuo iz šaka. Isto tako, odmah posle pomenutog poteza koji je načinio AMD sa sniženjem cena u srednjem i nižem tržišnom segmentu Intel izbacuje nove serije low segment procesora kodnog imena Pentium E. Novi Pentium E21XX i E22XX procesori zasnovani su na Core 2 arhitekturi, međutim sniženje L2 keš memorije na 1 MB, zahtevalo je i promenu kodnog imena. Da se priča ne završava na tome, Intel nastavlja sa spuštanjem veličine L2 keš memorije, takao da se danas mogu naći i procesori sa 512 MB L2 keš memorije u Celeron izvedbi, ali i u ovom slučaju sa dva jezgra, što je naravno veoma povoljno za krajnjeg korisnika sa ne toliko dubokim džepom. Svakako, tim potezom Intel je popunio sve rupe, od Low do High segmenta, što mu je omogućilo da nastavi sa dominacijom na tržištu mikroprocesora.

Da bi smanjio troškove proizvodne i da bi izašao sa novom arhitekturom, Intel je počeo sa proizvodnjom procesora u 45nm proizvodnom procesu. Novonastala armija procesora dobila je kodno ime Penryn i deli se na dve grupe koje krase Wolfdale bazirani modeli (Dual Core izvedba) i Yorkfield bazirani modeli (Quad Core izvedba). Generalno gledano neke preterano velike razlike između 65nm i 45nm, tj. procesora izrađenih u tim proizvodnim procesima i nema, međutim sitniji proizvodni proces omogućio je Wolfdale i Yorkfield procesorima implementaciju manjih, tj. sitnijih tranzistora, što je ostavilo dosta prostora za dodatno povećanje keš memorije. Dual Core procesori bazirani na Conroe jezgru zauzimaju površinu od 143 mm², dok je slučaj sa sadašnjim Wolfdale procesorima još povoljni, te ona zauzimaju jedva 107 mm², što je dovelo do proširenje sa 4 MB na 6 MB L2 keš memorije. Isto tako, kod Quad Core procesora priča je veoma slična, tj. Yorkfield bazirani procesori poseduju neverovatnih 12 MB L2 keš memorije. Međutim, priča se ne završava samo na povećanju keš memorije, a tome može da posvedoči broj tranzistora kod Woldale procesora koji iznosi čitavih 410 miliona, što je za 41% više nego u poređenju na 65nm proizvodni proces. Ovim potezom Intel je napravio manje troškove, naime sa 41% više tranzistora, sa 50% više keš memorije u 25% manjem pakovanju dobijen je brži mikro procesor, a sve to gledano kroz „klok za klok“ u poređenju na prethodnu arhitekturu. Bitno je napomenuti da je promena prisutna i kod arhitekture L2 keš memorije, gde je recimo Conroe jezgro posedovao 4MB 16-way set-associative L2 keš memorije, dok je kod Wolfdale procesora prisutno 6MB keš memorije, ali sa 24-way set-associative strategijom. Novi Penryn procesori takođe su dobili nekoliko veoma bitnih, tj. novih instrukcija od kojih je svakako najupečatljivija SSE4. Pomenuta instrukcija veoma je bitna za video kompresiju, odnosno za sve vidove enkodinga (ovu instrukciju zvanično je prvi podržao Divx 6.8 codec ) gde se poboljšanje u vidu „klok za klok“ u nekim slučajevima osećalo i preko 15%, naravno sve to u poređenju na predhodnu arhitekturu. Kako je napredak u vidu performansi neminovna stvar oko ove priče vezane za 45nm Penryn procesore, tako je i neizbežno napomenuti da se smanjenjem proizvodnog procesa povećao i krajnji overklok, te se danas skoro svi procesori sa većim množiocem od 8.5 bez problema overklokuju preko 3.8 GHz. Svakako, došlo je vreme novih procesora i Intelov Nehalem procesor stigao nam je na test, naše je da vam prenesemo iskustva, a vaše je da pređete na sledeću stranu u koliko želite da saznate šta to donosi novi procesor ponikao u Intelu.